Luk i strela
Stalno se pitam zašto ne mogu da pišem. Imam već 5 naloga koje sam otvorila i svi zjape prazni. Neka rečenica ili pesma i to je sve. Svaki put kad pokušam da pišem izgleda mi kao da neka druga osoba govori iz mene, možda zato što se ne usuđujem da sve svoje podelim sa svima. Možda zato jer tu ima toliko toga što ni sama još uvek ne razumem. A možda i zato što ne mogu da sve kažem odjednom, a strpljenje mi baš i nije vrlina.
Blog može sve da trpi zar ne? Dođe mu sve to kao neka vrsta terapije. Izbacivanje svega onoga što tišti iz sebe ili samo komunikacija sa podsvešću? Dobro, ako je dijalog onda će možda i biti lakše.
Poznajem jednu osobu koja piše priče, uglavnom mi nisu jasne, uvek se pitam šta je hteo da kaže. Možeš da shvatiš i ovako i onako. On kaže da je to umetnost, svako može da protumači prema sebi. Ali ja ne mislim tako, mislim da kad ispričaš priču moraš strelom da pogodiš centar. Ni dalje ni bliže. Ne može to svako. Ali ajde da vidimo.
Slobodno piši. Reći ćemo ti šta mislimo, da li smo razumeli, kako smo razumeli... Ne možeš znati doke ne probaš.
Autor razmisljanka — 23 Sep 2011, 22:01
Kad pišeš, pišeš za sebe, onda kad objaviš čekaš reakciju drugih.
Ako počneš da pišeš misleći na reakciju drugih to više nije ono pravo...
Uvek se nadje neko kome se dopada šta si napisala, i normalno, neko ko te ne razume ili mu se ne dopada.
Biće mi drago da vidim kako pišeš:))
Autor anam — 23 Sep 2011, 22:23
Лорелај
име ти већ даје инспирацију да некоме нешто кажеш и то на неки одређени начин, можда кроз песму или причу. Облик твог поста је само мисао једна или више њих презентована читаоцима, не мора да буде конкретна, али битно је да се неко нашао и коментарисао, одвојио део те мисли на свој начин, а можда ју је и он уобличио интересантније и инспиративније својим коментаром, па те подстакао да идеш даље, што је одлично.
Поздрав и само напред
Autor krilaandjela — 23 Sep 2011, 23:44
Do tebe je, a ti piši.
pozdrav
Autor mandrak72 — 24 Sep 2011, 00:46
Nije ti potrebno pet naloga, sam stvaraš dodatnu tenziju. Počni na ovom. Neki pišu priče, neki zapisuju svoja razmišljanje, ima viceva, recepata... Probaj neobavezno, čitaj druge. I ne trraj sebe da pišeš, to dolazi samo, kad hoće.
Autor biljanak — 24 Sep 2011, 07:07